Fredrik Bakman je Šveđanin, rođen 1981. godine i autor je više knjiga, prepoznatljivog humora i stila. Svi ga znaju kao pisca bestselera „Čovek po imenu Uve“, koja je čak i ekranizovana 2015. godine. U nekim intervjuima kaže da je oduvek voleo da piše, ali da je pisac knjiga postao sasvim slučajno. Naime, kada je počeo da piše, u to vreme je obavljao drugu vrstu posla, vozio je viljuškar. Fredrik je bloger, kolumnista i pisac. Nastavlja da piše i dalje, tako da ćemo se ponovno susretati sa raznovrsnim likovima i pričama, predstavljenim i ispričanim na njegov prepoznatljiv način. Trenutno sa ženom i dvoje dece živi u Stokholmu.
Ovo je moj prvi susret sa piscem i prva njegova knjiga koju sam pročitala. „Čovek po imenu Uve“ je Bakmanova prva knjiga i bestseler, knjiga koja je oduševila mnoge i koja je po brojnoj čitalačkoj publici možda i bolja nego ova druga. No, krenula sam za svojim osećajem i „Moja baka vam se izvinjava“ se vrlo brzo našla na mojoj polici, sa nestrpljenjem iščekujući da je pročitam i uđem u Elsin svet, svet jedne sedmogodišnje devojčice.
Elsa je, dakle, devojčica uzrasta od sedam godina ili kako bi ona imala običaj da kaže „još malo pa osmogodišnjakinja“, koja je izuzetno pametna, komunikativna i željna saznanja. Pravopis i jezik su joj slaba tačka pa je često možete videti kako ispravlja ljude dok govore ili pišu. Drugačija od ostale dece po intelektu, komunikaciji i saznanjima koje poseduje što je dovodi do toga da je druga deca kinje i da se neretko upusti u raspravu, pa čak i tuču. Nije povučena ili tiha već hrabra i odlučna, i zato uvek spremna na odbranu kao pravi vitez. Roditelji su joj razvedeni, imaju nove životne partnere, a majka je i trudna, u iščekivanju nove bebe. Najbolji prijatelj joj je baka, a baka je njen superheroj. Baka je neobična, kažu i luda – viče, svađa se, bori se i ne popušta nikome. Uvek je tu kada zatreba svojoj unuci i jedina je koja prepoznaje njene strahove i nadanja. Baka je štiti i brani, i uvek staje na njenu stranu. Kreirala je novi svet prepun kraljevstava, među kojima je i Mijama – Zemlja skoro budnih. Elsa je znala sa bakom često da putuje u Mijamu gde je tražila utočište u mašti i bajkama. Kroz pripovedanja i priča na lakši način je prihvatala i razumela svet oko sebe, a takođe i uspevala da prebrodi sve teškoće koje bi je zadesile. Imale su svoj jezik i svoje priče prepune princeza, vitezova, snežnih anđela, zmajeva i raznih intriga. A onda se dogodilo da je Elsin najbolji prijatelj i superheroj – njena baka, umrla. Tako ostavljajući Elsu usamljenu, neshvaćenu i razočaranu. Ali, baka opet nije otišla na onaj svet, tek tako. Kao i što njenom duhu i temperamentu odgovara pripremila je za svoju unuku novu avanturu – potragu za blagom. Putovanje će se sastojati od niza pisama koje joj je baka ostavila da protumači i uruči kao neki vid izvinjenja raznim ljudima. Kroz njeno putovanje Esla će otkriti nešto novo, zadobiće nove prijatelje i doći će do svog „blaga“.
Kada sam u knjizi pročitala prvu rečenicu: „Svi sedmogodišnjaci zaslužuju superheroje. Jednostavno je tako. A onome ko tako ne misli fali neka daska u glavi.“, znala sam da će knjiga biti jedna sjajna avantura i verovala sam od početka da će mi se knjiga dopasti. Od samog početka, dok čitate, sve teče lagano, rečenice i pasusi se nižu jedan na drugi, a pripovedanje, bajkovite priče prepune različitih likova, na samom kraju stvaraju jednu celinu. Knjiga je puna vedrine, u pojedinim trenucima prepoznajemo i ironiju, a zastupljen je zdrav i neusiljen humor. Bogata je maštom, gde je kreiran sasvim novi bajkoviti svet, čiju paralelu možemo videti u Elsinom stvarnom životu. Na trenutke ćete se baš zasmejati, a isto tako biće i onih momenata kada će vas emocije savladati i kada ćete zasigurno i zasuziti. Barem je tako išlo u mom slučaju. Ipak, život nije samo sreća i radost, već i suočavanje sa onim teškim trenucima – gubitkom i odlaskom ljudi koje volite: “A teško je živeti bez nekog. Veoma je, veoma teško biti onaj ko mora da ostane i živi bez nekog.“ Ali, Elsina baka nas uči da ništa nije konačno i kazuje nam da se u Zemlji skoro budnih „nikada ne govori zbogom“, već „vidimo se“.
Kroz knjigu se susrećemo sa dosta različitih likova. Svaka ličnost u delu je jedinstvena, sa svojim manama i vrlinama i svaka od njih ima svoju delikatnu prošlost. Likovi su detaljno i vešto predstavljeni, i vrlo brzo vam dok čitate postaju bliski. Nađete se u situaciji da im beskrajno verujete i saosećate sa njihovim životnim situacijama i nedaćama kroz koje prolaze.
Knjiga je ostavila utisak na mene, to je zasigurno. Verovatno ću u nekom trenutku iznova poželeti da je pročitam. Teme koje se prožimaju u knjizi su i univerzalne teme koje nas iznova podsećaju na njihovu vrednost tokom života. Još jednom potvrđujemo da su porodica i prijateljstvo nešto najvažnije i najdragocenije, i da ih je potrebno za života negovati i održavati. Jer, knjiga nas uči da i u najtežim trenucima, porodica se okuplja i ujedinjuje, a takođe i čini naš život srećnijim i manje usamljenim. Svi smo mi drugačiji: imamo različite sklonosti, želje, osobine koje ističemo, u posedu su nam različite prošlosti i sasvim izvesno je da nas čeka različita budućnost. Ali, svi mi smo pre svega ljudi, a ljudskost je ono što je neophodno u svakome od nas da bismo bolje razumeli svet oko sebe, uz odsustvo predrasuda i daljih osuda. Oproštaj i ljubav je sve ono što nam je potrebno za miran, skladan i ispunjen život. Ljubav, prema porodici, prijateljima, svetu koji nas okružuje, bićima koji žive sa nama na ovoj planeti, treba da bude svakome suština i neophodnost za zdrav način razmišljanja i zdrav život.
A život je svakako i lepši i lagodniji uz jednu zdravu dozu pripovedanja i mašte na dan 😊
Vaša Andy