Postoji priča da su prvi naseljenici ostrva kidnapovali bogove sa Olimpa i doveli ih na ostrvo da žive među njima, smestivši ih tako na najvišu planinu, koju su upravo nazvali po bogovima – Olimpos. Iz tog razloga stanovnici su nazvani Arpatheoi od reči arpazo (ukrasti) i theoi (bogovi) – oni koji kradu bogove.
Olimpos – Živi muzej, tradicionalno selo izuzetne lepote koje odoleva vremenu i savremenim tokovima života, autentičnost i neprolaznost je ono što mesto krasi, a zaljubićete se prvi prvom susretu u tu iskrenost stanovnika sela i prirodnu lepotu krajolika.
Bežeći od piratskih brodova i arapskih pohoda stanovnici tadašnjeg drevnog sela Vrykous (danas Vroukounta) pobegli su sa jedne strane obale na drugu, gradeći svoj život na nepristupačnom predelu, visoko u planinama, na samim strmim liticama. Vrykous je inače bio jedan od četiri drevna grada na Karpatosu, a drevni ostaci tog grada se još uvek mogu videti na ostrvu.
Do Olimposa možete stići kolima od luke Pigadija, i ta vožnja traje oko sat vremena. Ali, svakako vam preporučujem onu prijatniju, plovidbu morem tj. vožnju brodićem od Pigadije do malene luke Diafani. Vožnja je nešto duža, ali zaista lepša jer na palubi broda možete da uživate u suncu i svežem vazduhu, dok vas ljuljuška plavo i duboko Egejsko more. Posle sat i po vožnje brodom stižete do luke Diafani i autobusom imate jos nekih 15 minuta do samog Olimposa. Moram spomenuti vožnju brodićem sa ženom koje se zove Fotini iz sela Olimpos. Pravi domaćin broda i vođa puta, veoma vredna i prijatna. Brodom će vas dovesti do Diafanija, a isto tako prevesti autobusom do samog Olimposa. Veoma je udoban brod kojim se vozite, a redovni putnik zajedno sa posadom je i pas po imenu Maks. Inače, brod nudi i ekskurzije do najlepših plaža na Karpatosu uključujući i roštilj na samom brodu, a sve to vas košta 10e ako se dogovorite direktno sa domaćinima broda. Izlet do Olimposa kosta 25e, i moja preporuka je da se uvek oko izleta dogovarate isključivo sa posadom broda koja svako veče stoji ispred usidrenog broda u Pigadiji i raspoložena da vam sve kaže o samom izletu.
Kada prilazite samom selu ugledaćete šaroliki kraj i kućice naslagane jedna na drugu između dve planine, i tako uzdižući se visoko ka nebu. Glavna ulica je sada zona trgovaca, a vešti trgovci su bake i žene u tradicionalnim i folklornim nošnjama nazvane kavai. Nasmejane i raspoložene nude vam razno začinsko bilje – timijan, origano i žalfiju koji zaista imaju prodoran i jak miris. Takođe, marame tj. tradicionalne mantile, domaći med od timijana, razne istkane prostirke i torbe izvezene isključivo ručnim radom. Žene su obučene u tradicionalnu nošnju, gde se razlikuje odeća za svaki dan sa jednobojnom keceljom i svečana odeća koju su oblačile prilikom održavanja raznih fešti obogaćena zlatnicima oko vrata. Svaka žena u selu nosi maramu i to crnu za udatu ženu ili belu za neudatu. Obavezan dodatak odevanju su kožne čizme koje se nose i zimi i leti. U jednoj malenoj zanatskoj radnji u nizu je obućar Manolis, koji pravi čizme i proizvode od prave kože. Jedne takve čizme koštaju 350e i poseduju garanciju 10 godina, a izrađuju se isključivo po meri. U selu Olimpos, lakovane čizme će nositi neudate žene, klasične i mat udate žene.
Uska uličica vas vodi do malog trga gde se nalazi crkva i ispred čijeg platoa se održavaju razne svečanosti. Crkva datira iz 16.veka, a proslavlja praznik 15. avgusta iliti dan Uznesenja Device Marije. Prilikom svečanosti meštani sela se okupljaju, žene oblače tradicionalnu nošnju, a muškarci sviraju tradicionalni instrument – liru, peva se i igra kolo. Svečanost traje tri dana. Takođe, venčanja se održavaju na istom ovom trgu, a oni imućniji iznose bogatiju trpezu za posluženje.
Kuće su poput muzeja. Tradicionalna i originalna kuća na Olimposu je zapravo jedna prostorija u kojoj se na sredini sobe nalaze sto i stolice za ručavanje, a iza paravana je odvojena spavaća soba tj. prostor za spavanje. Čitava prostorija je okićena raznovrsnim ukrasnim tanjirima i portretima porodice. Što više ukrasa i kićanki u kući, porodica je time bogatija.
Žene su svakako bile stubovi sela, jake i sposobne održavale su selo. Muškarci su slati da zarade novac čim su bili dovoljno odrasli i sposobni za rad. U selu, kuće su gradile žene, kuvale su i spremale, šile i pravile sve svojom rukom. Stanovnici Olimposa su bili inovativni i vredni. Sve ono što vaše oči vide pred vama dokaz je ženske kreativnosti i teškog rada. Zemlja je ogoljena, samo tlo nije bilo plodno, a žene su uspevale da zasade, stvore i time prehrane čitavo selo.
Što se tiče finog predaha i isprobavanja lokalnih i tradicionalnih specijaliteta, preporuka za ručak je Olympos Taverna na samom ulazu u selo, kod jedne gospođe koja se zove Ana. Za Anu kažu da sprema najbolje makaourunes. Možete se oprobati i u Taverni Milos blizu vetrenjača sa pogledom na zapadnu obalu mora. Svaka kuća je nekada imala svoju vetrenjaču, a danas od ukupno 77 vetrenjača u Olimposu još uvek rade svega tri.
Tradicionalna jela koja morate probati su makarounes – tradicionalna pasta sa karamelizovanim lukom posuto sirom, zatim punjene cvetove tikvica i sarmice od vinove loze. U lokalnim dućančićima možete kupiti domaći med od timijana, alkoholno piće rakomelo – rakija sa medom uz dodatak cimeta ili nekog drugog začinskog bilja, a obavezno uzmite za poneti sveže začine – origano i timijan, kao i domaće pravljeni sapun od maslinovog ulja.
Treba spomenuti i lokalnu pekaru koja je u vlasništvu jedne bake koja sve svoje proizvode peče u staroj kamenoj pećnici.
Koliko je Olimpos bio izolovan i van vremena govori i podatak da je struja uvedena 1976. godine, a put do sela napravljen tek 1995. godine. Mesto je zaista autentično i tradicionalno, jedinstveno i šarmantno, u kojem meštani govore jezikom sa elementima dorskog dijalekta. Mesto i život ljudi izučava se i u školskim udžbenicima jer u Grčkoj ne postoji ništa slično.
Vreme je bilo lepo i sunčano sa uvek prisutnim vetrom koje vam mrsi kosu kao u pesmama. Na Olimposu vetar jače duva, a kada se oblaci spuste i nadviju nad selom, stvara se idilična i pomalo nestvarna atmosfera. Odaje vas utisak da se nalazite u nekoj bajkovitoj i mističnoj zemlji gde je vreme stalo.
Vaša Andy