“Umrli smo samo ako nas zaboravite.”
-Anonimni epitaf-
Masovna grobnica iz španskog građanskog rata
Originalni naslov ove knjige je Fountains of Silence, a izdata je 2019. godine. U Srbiji, knjiga je izdata takođe 2019. god u izdanju izdavačke kuće “Urban Reads”, a u prevodu Milosa Petrika. Knjiga je svrstana u kategoriji knjiga za omladinu, međutim sasvim je jasno da je namenjena i odraslima kao čitalačko štivo.
Radnja romana se dešava u Madridu, 1957. godine, u periodu vladavine i diktature generala Franciska Franka.
Porodica Metison iz Teksasa dolazi u Španiju kako bi, otac, američki naftni biznismen sklopio posao u Španiji. Ova porodica poslovni put koristi i kao odmor pa se na putu nalazi i njegov sin od 18 godina, Danijel. Majka je Španjolka pa tako i španski jezik Danijelu nije nepoznat. Inače, Danijel je zaljubljenik u fotografiju i želi da upiše novinarsku školu, ali otac više priželjkuje da njegov sin u budućnosti preuzme porodičan posao. Inače, Danijel nije klasičan klinac iz američke dobrostojeće porodice što i dokazuje svojom pojavom tako što bira kao odevne predmete kariranu košulju i kaubojske čizme, a ostavlja utisak skromnog i pristojnog mladića. Odnos sa roditeljima je takođe pun ljubavi i razumevanja. U hotelu u kojem su odseli upoznaje mladu devojku Anu, njegovog uzrasta, koja je dodeljena njegovoj porodici kao spremačica i servirka. Ana i Danijel se zbližavaju i između njih se javljaju uzajamne simpatije.
Ana pomaže Danijelu i upoznaje ga sa Španijom, ali sve vreme se stiče utisak da postoji nekakav jaz između dvoje mladih – jer potekli su i odrasli u potpuno drugačijim sredinama i kulturi, i ma koliko se zaista trudili nisu u potpunosti mogli međusobno da se razumeju. Od samog početka se vidi da je Ana rezervisana i da skriva tajne koje je i dalje muče. Zapravo, od prvih stranica knjige sve ukazuje na tajne koje tek treba da se otkriju i na golemu tišinu koja vlada u Španiji. Danijel nije svestan u kojoj se situaciji Španija nalazi, a pogotovo nije svestan onoga kroz šta Ana i njena porodica prolazi i šta je do sada sve preživela (Španija nije Amerika, i ne može se isto ponašati, jer u ovoj trenutnoj situaciji vlada potpuno drugačija atmosfera). Danijelova najveća briga u tom trenutku je da li će upisati novinarsku školu i pobediti na konkursu za fotografiju a Anina konstantna briga i celokupnoj njenoj generaciji je da li će prehraniti svoju porodicu i opstati pod diktaturom koja se trenutno odvija u Španiji.
Svi turisti kojima je dozvoljeno da dođu u Španiju uključujući i Danijela upoznati su sa tim da je bio španski građanski rat, ali ništa detaljnije nisu znali o tome, tj kako je to sve uticalo na stanovništvo i život u zemlji nakon toga. Danijel nastoji da zabeleži niz autentičnih fotografija koje će iskoristiti na foto takmičenju.
“Kako živi španski narod? Kako izgleda njihov život pod diktaturom? Kako žive mladi ljudi njegovog uzrasta, čemu se nadaju i kakvi su im izgledi u budućnosti?” Danijelov izazov je da napravi foto-esej, seriju najboljih slika koji će dočarati sliku Španije – onu pravu i autentičnu sliku, onu koja je skrivena i o kojoj ne sme da se govori.
Roman se sastoji od puno kratkih poglavlja i svako poglavlje je naracija iz ugla drugog lika – Ane, Danijela, Aninog brata Rafe, rođake Puri… i svako od njih ima svoje mišljenje, nedoumice i strahove povodom određenih događaja ili trenutne situacije u zemlji.
Ovo nije priča o španskom građanskom ratu, već o sveobuhvatnoj atmosferi i godinama koje su usledile nakon rata. Španski građanski rat je trajao tri godine i dogodio se pred Drugi svetski rat (1936-1939). Rat se vodio između republikanaca i nacionalista. Republikanci su bili komunisti, kreativni ljudi, radnici kojima su pomagali Meksiko i Sovjetski Savez, a nacionalisti su bili fasisti, svestenstvo, predvođeni generalom Frankom a potpomognuti Musolinijem i Hitlerom. Republikancima su u pomoć pristigli i dobrovoljci iz pedesetak zemalja sveta. Među dobrovoljcima su bili i Jugosloveni, koji su se prijavili da ratuju u Španiji kako bi zaustavili nadiranje fasizma. Jer upravo ovaj rat jer bio uvertira i svojevrsni test za veliki rat koji će uslediti. Fašizam i general Franko je pobedio i ubrzo nakon toga usledio je Drugi svetski rat. Frankova vladavina je trajala 36 godina i u vreme njegove vladavine preovladavala je nemaština i beda, strah među narodom, konstantna pretnja zatvorom i mučenjem. Katolička vera je bila jedina dozvoljena vera, sveštenstvo i vlada su vodili zemlju i sprovodili zakone. Poenta je bila da se gaji jedna zdrava nacija, neukaljana uticajima zapada i njihovih vrednosti. Žene su morale isključivo da gaje decu i da ugađaju svima, nisu smele da idu bez pratnje niti da se oblače ženstveno. Brojni ljudi su nestali tokom rata, ili su pogubljeni kao neprijatelji režima. Njihove sahrane nisu bile dozvoljene, a njihovi potomci su bili dalje obeleženi i većina njih je nastojala da živi u tišini i da ni po koju cenu ne skreću pažnju na sebe kako bi preživeli. Španija nije dobijala nikakvu ekonomsku pomoć iz Evrope, zbog Franka i diktature koja je vladala. U jednom trenutku Franko je otvorio vrata turistima i investicijama iz Amerike. Tada su počeli da pristižu umetnici, glumci, diplomate, biznismeni iz Amerike, plaća se izgradnja vojnih baza, hoteli i banke dobijaju novo ruho. Tako je jedna od starih palata koja je preuređena hotel Hilton Kasteljana (u ovoj knjizi naša junakinja Ana radi u tom hotelu kao sobarica) koji je stecište američkih turista.
Atmosfera u Španiji je veoma dobro prikazana, saznali smo nešto i o samoj kulturi i običajima naroda. Autorka se trudila da u potpunosti bude autentičan prikaz života u vreme diktature i čak primećujemo dosta španskih izraza i reči.
Ruta Sepetis je američka autorka, litvanskog porekla, koja je do sada već napisala nekoliko romana istorijske fikcije. Svi njeni dosadašnji romani su potkovani informacijama i podacima, i čitajući ovaj roman jasno nam je da je autorka odlično uradila svoj detektivski posao istražujući period zbivanja i određene događaje. Fontane Tišine obiluje slikama, odlomcima, izjavama i člancima kako zvaničnika i svedoka tog vremena tako i novinara koji su imali prilike da pripovedaju o životu u Španiji bilo pisanim izveštajem bilo verodostojnim fotografijama. Kod Rute Sepetis je uvek akcenat na istoriji i istorijskim događajima, a manje na fikciji i likovima. Autorka želi da prenese neispričane priče ljudi iz proteklih vremena kako ih ne bismo zaboravili, želi da im da dovoljno prostora u svojoj knjizi da ispričaju sve ono što im se dogodilo i što ih je mučilo tokom života. Ruta Sepetis pristupa ozbiljno svakom svom delu tako što detaljno istražuje o onome o čemu piše, čita knjige i članke, putuje na mesta u kojima se radnja zbiva, razgovara sa raznim ljudima jer na kraju krajeva sve mora da bude istinito i autentično.
Jedino što mi je zasmetalo i time nije dobilo moju najveću ocenu je po meni dosta zbrzan kraj knjige, i čini mi se kao da nije dovršen nego se ostavlja prostora čitoacu da razmišlja dalje. Dogodilo se to da smo odjednom preskočili mnogo godina u knjizi i onda u poslednjih dvadesetak stranica se izdešavao očekivan i donekle predvidiv kraj.
Knjiga Fontane Tisine je za sve ljubitelje istorijske fikcije, za one koji vole da i sami istražuju dalje o onome što su pročitali a samim tim i da nauče nešto novo. Roman ne spada u u one emotivne poput knjiga Kristin Hane jer je akcenat najpre na iskustvima ljudi i istorijskim događajima. Zasigurno je da ćete o ovoj knjizi razmišljati i dalje, a takođe i pričati o tome jer će vas zainteresovati pojedini događaji i situacije iz tog španskog perioda.